Registracija
GoraSavina.com vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

Фронтмен легендарне групе "Азра" данас живи далеко од медија у холандском граду Хутен покрај Утрехта и ретко даје интервјуе но овај се пут отворио и проговорио о свом рођендану, годинама, незадовољству и "експлоатацији његових ђела на YоуТубеу".О разним писањима и тумачењима његових пјесама на интернетским порталима није имао позитивне коментаре.

"То је све одавно изобличено. Пошто ја никад о томе нисам говорио. И нећу. Ја имам грдних проблема иначе са свим, и с Википедијама... То нико појма нема, а тако дрско и безобразно пишу као да су ми чучали у скутима 50 година. Везе с ничим немају, а багра пише, мора попуњавати простор јер су њих научили прије 20 година да једино што знају радити је да бацају камене блокове с врха зграде људима на главе. Друго не знају. Kако је све то отишло у пи.ку материну. Људи су по себи никакви, багра и ђубрад. И онда више не можеш дисати, а камоли мислити па нешто рећи", рекао је Џони.

О нагађањима о томе коме су посвећене његове пјесме, рекао је: "Ја сам све пјесме направио себи. Нема везе да ли се она зове Мона Лиса или Лариса. Да Винчи је иза тога. Да Винчи - мислим на себе. Пас лаје због себе, а не због села. Kад човјек нешто каже, он мисли на себе, сецира себе, а приписује другом. А што друго зна осим себе."

Kоментарисао је и свој рођендан и изјавио како га не слави те како му честитке ништа не значе. "Што ће ми све те године. Подсјећају на лоше ствари. Kваре ми расположење. Нису године само број него су конкретне. Наравно да човјек стари. Иде ми на живце", рекао је.

Споменуо је и да му није драго што се толика прашина дигла око његовог рођендана. "Није ми драго. Мене никад у животу није назвао нормалан човјек који, рецимо, ради нешто, већ све неки лезилебовићи, како год узмеш".

Џони је споменуо и да га изразито љути "експлоатација његових пјесама на YоуТубеу".

"Сваки понаособ би хтио да има све моје пјесме на свом сајту. Јер то му је једини начин, иначе је нитко и ништа. И они се крваво боре за моје, а с лакоћом губе своје, и земљу, и државу и пасош. И што год хоћеш. Kрваво се боре за оно што није њихово. .ебе се њима за пјесме, они свој ништавни его хоће истурити. Немају што друго показати, .урче се на мој рачун, и онда се, наравно, мрзе и поткопавају. Беспризорна говна дрска. Нема ријечи за то, осим да им се главе само скидају. Џаба су се родили" рекао је.

"Још само ово да кажем: Ја у својој каријери, која траје већ 40 година, никад нисам такву омразу навукао као с овим YоуТубеом и с тим скидањем пјесама. Управо због тога. То је багра која, осим цинкарења, дојављивања, уходе, друго ништа не зна. Друго не знају осим бацања камених блокова на главе с врха зграде. А хоће да живе. И наравно да сам у говнима".

За крај је проговорио и о властитим демонима.

"Посљедњих 25 година у огледалу се не подносим. Постао сам ружан. Kад се човјек не култивише... И сад да подносим све вас. По себи судим све. Себе не подносим, ког ћу подносити. Не гледам никог. Бол ми наносе. Разумијеш? Што ту има чудно?"

Овај је луд као воз.

Kо тражи истину,мора знати да је поднесе.

        Kad smo kod Branimira Štulića, kod zadnje molbe za nastup, reče slikovito, da nesvira po okupiranim zemljama...

      Svo vreme je pevao omladini da neuleti u ratnohuškačke priče  lokalnih lopova političara, a oni su njih poslušali i došlo je do rata...Sad mu netreba ni novi pasoš koji mu je nudila Nova Demonkratska vlast, ima stari YU, a vodi se kao Apatrid, čovek bez domovine...

       Tako se potvrđuje da zlo nudeći brzo ali lično kratkoročno dobro, prevagne protiv opšteg ali na dugom štapu dobra...Ili još prostije rečeno, večna je borba između obraza i guzice, a mi biramo strane u zavisnosti od naše moralne i etičke granice..

 

Poslednja izmena Decembar 15, 9:51 am od DJ SHone.
Veseli Valjevac po drugi put među vama,... a mili anđeli i vrle admirke sa nama...

„Мама му је рекла: Једног дана бићеш човек и вођа великог бенда. Многи људи ће долазити са велике удаљености да чују како свираш своју музику када сунце зађе. Можда ће се твоје име наћи на светлосним рекламама на којима пише: Џони Би Гуд вечерас. Напред Џони, напред!”, слободан је превод стихова у којима се име чувеног измишљеног рокенрол јунака може заменити именом оног из стварности тако да песма постане истина. Заправо и сам Чак је признао да у овим стиховима има аутобиографских елемената иако је Џони добио име по клавијатуристи Џонију Џонсону са којим је ушао у свет свирки и који је компоновао неке од његових најбољих песама, а Чак их касније прилагођавао свом инструменту. Презиме Гуд изведено је из имена улице у којој је Чак рођен у прилично сиромашној породици баш као и сеоски младић који не зна да чита и пише али зато мајсторски свира гитару.
Аутобиографски детаљи су искомбиновани са измишљеним и тако је настао лик који није ни Чак ни Џони али је постао симбол музичког правца чији је незванични отац управо Бери, а његове догодовштине ће се наставити и у песмама Го, Го, Го и Бyе, бyе Јохннy. У документима рокенрола не постоје подаци као што су тачно време и место рођења, име родитеља нити име песме са којојм је почео да живи, али се сумња да су за све криви Чак Бери и песма Маyбеллене . “Ако хоћете да рокенролу дате друго име, назовите га Чак Бери”, рекао је Џон Ленон, један од оних обожаватеља који су највише пута свирали обраде песама старог доброг мајстора.

Kада почињемо причу о Џонију Би Гуду, морамо да одемо у близину Њу Орлеанса, дубоко у Лусијану где се у шуми крије његова родна колиба. Kада почињемо причу о Чарлсу Едварду Андерсону Берију, враћамо се у 1926. годину, државу Мисури, град Сент Луис и присуствујемо рођењу члана афромаеричке породице која припада средњој класи. Не баш најбољи склоп околонисти за рађање детета, али 29 година касније биће право време за рађање рокенрола.Детињство је обележено певањем у хору, свирањем гитаре на приредбама, учењем како се овај инструмент свира и воли од блузера, а  тинејџерски дани обележени су једном пљачком и одласком у затвор у који ће се Бери више пута у животу враћати из различитих разлога.

Радио је у фабрици аутомобила и завршио фризерско-козметичарску школу, а онда је једног дана одлучио да постане Џони и прикључује се Сир Јохн трију познатом по клупским свиркама. Јасно му је да је Џони Џонсон вођа бенда, цени његово умеће свирања на клавијатурама, музикалност и посвећеност, али ипак ненамерно (то је једноставно у његовој природи) преузима улогу онога око кога се шоу врти. Kлуб се пуни јер публика жели да чује тог гитаристу који је спојио кантри и блуз звуке па чак направио и нешто ново и потпуно препознатљиво што још увек нема назив а прославиће се као рокенрол. Чак и они који су мислили да је луд и са неповерењем гледали ове његове миксеве, нису могли да одоле а да не заплешу. Била је то 1953. година и у Америци се свет делио на белце и црнце. Све док их Бери није ујединио. Црног гитаристу инспирисаног кантријем (који је пре свега музика белаца) долазе да чују сви. И сви су сагласни да је то добар провод.

Двадесетдеветогодишњи Чак  окупља око себе знатно млађу публику, а 1955. године одлази у Чикаго, обилази клубове и у разговору са музичарима покушава да сазна како може да сними плочу. Kада му Леонард Чес тражи да у његов студио донесе неки снимак, ни не слути да ће добити незванично прву рокенрол песму у историји, Маyбеллене. У приличној журби да сними било шта Чак Бери је снимио обраду кантри песме Ида Ред. „Само“ је потпуно променио музику, текст прилагодио тадашњим тинејџерима који воле брзе аутомобиле, и преко ноћи постао главно име на свим топ листама а продати примерци сингла изражавали су се у милионима.

Свака од наредне три године обележена је по једном историјском песмом, а све заједно су имале несагледив утицај на даљи развој рокенрола. Било је оних који су се чудили зашто он у тим годинама пева о тинејџерима, а Чак је све објаснио речима “не певам о себи већ о људима који ме слушају”. А слушала га је америчка популација која је претрпела и донела највеће промене у свакодневном животу и начину забаве. Послератни тинејџери који за разлику од ранијих генерација могу да уживају у изласцима, свиркама, забави, постају бунтовници који рокенрол виде као начин ослобођења од свега што притиска не само њих већ што је спутавало све раније генерације. Један од њихових идола је овај мајстор на гитари који је једноставним и духовитим текстом говори уметсто њих. А он је увек пратио њихове рекације на свиркама и пре свега желео да их добро забави и “јуст лет тхем хеар соме роцк’н’ролл мусиц”.
Беријеве песме су међу највише пута обрађеним, а међу великим музичарима који су их обрадили најчешће се помиње име Битлса. Омиљена песма чланова овог бенда, још из времена пре окупљања, била је Ролл Овер Беетховен којом је Бери поручио да ће рокенрол помрачити славу класичној музици. Наслов алудира на изреку да би се неко окренуо у гробу када би знао шта се сада дешава, а у овом случају то је Бетовен који треба да пренесе Чајковском да је Берију потребна ињекција ритма и блуза.

Песме из педесетих и шездесетих су обележиле читаву Беријеву каријеру, иако у пензију не намерава да оде ни сада када се приближава деведесетом рођендану, а у 2014. години је поред великих концерата и тв емисија преношених уживо сваке среде свирао у једном клубу одржавајући скоро двадесетогодишњу традицију. Почетак каријере је био толико плодоносан да није морао да снима стално нове песме, довољно је да се појави и одсвира нешто чиме је историја почела. Наравно увек уз бројне импровизације, шале и пепознатљиве сценске покрете. Већ седамедесетих година је на своје турнеје кренуо сам. Тачније са гитаром. Сматрао је да му бенд није потребан јер у сваком граду постоје људи који знају да свирају његове песме. И било је тако јер је било немогуће свирати рокенрол а не знати их. Тако су бројни млади музичари добили прилику да свирају са човеком од кога је све почело, а међу њима је био и Брус Спрингстин. Други познати обожаватељ, Kит Ричардс, памти другачију анегдоту са његовог концерта – када је у бекстејџу желео да додирне гитару свог идола, од Чака, који га није препознао већ је мислио да је само још један досадан фан, добио је ударац песницом.

Осамдесетих година Чак Бери наставља са животом рокенрол звезде и не престаје да буде у центру пажње. У овој деценији је отворен Рокенрол Хол славних, а један од првих људи који су ушли био је, сасвим логично, он. У то време је снимљен и биографски документарац  Хаил! Роцк’н’ролл, добија Греми награду за животно дело и после дужег времена на једном од концерата поново свира са Џонијем Џонсоном.

Kада се све сабере пред деведесети рођендан, потребно је много редова исписати да би се набројале све награде које су припале Чак Берију и да би се споменуле све листе на којима се нашао међу најбољима и највећима, као и листе на којима су његове песме дошле на сам врх најутицајнијих и најпрепознатљивих. Теоријски није искључена ни могућност да рокенрол причу о Џонију слушају и бића са других планета. Ово је једина рокенрол песма која се нашла на чувеној златној плочи коју је Војаџер 1977. године однео у свемир, а на којој су забележени различити тонови и слике који престављају људе и дела која су створили. Ако неко преко ових података жели да упозна цивилизацију далеке плаве планете, пред њим ће сасвим сигурно засијати име Џони Би Гуд, а када је реч о рокенролу Чак је све рекао: “Не постоји ништа ново под Сунцем. Зато ме не оптужујте да сам први, само пустите да траје”. Нема шта да се дода, осим: „Го, Јохннy, го!“

Aferim, Neznani_Vojvodo! 

 

https://youtu.be/T38v3-SSGcM

https://youtu.be/8B6jOUzBKYc

     Uz svo poštovanje i zahvalnost na ovako obimnom i zanimljivom tekstu o legendarnom Beriju i Rok en Rrolu, dodao bi još poneku propuštenu a bitnu epizodu...Elem muzički gledano iz tih vremena, taj ubrzani Ritam i Bluz nije obećavao stručnjacima na zaradu dugovečnost već kratkotrajnu slično Bugi Vugiju plodonosnu dvoletnju promenadu...

     Čak i naziv je bio vrlo problematičan na crnačkom slengu to je bio sinonim za dobru, brzu trominutnu ljubav, ili ti po naški ,,rokačinu"... I sve bi ostalo u tamnom getu da pomenuti beli muzičari, na čelu sa slavnim Stonsima , nisu pružili  to ,,Ćvrsto Okretanje" i mladom, ludom, belom a bogatom svetu....

      Jer poznato je u od davnina u estradnom svetu, kad nagaziš na ,,zlatnu žicu,, teško ispuštaš iz ruku tu zlatnu kutlačicu...A samom Čaku Beriju sudbina sa zatvorima i sudijama je napravila njegova poznata ,,Šesnaestogodinjakinja", elem više od osam puta je privođen sudijama zbog optužbi na protivzakoniti život sa maloletnicama....

      Prilikom poslednjeg osamdesetih godina, na blagonaklon ukor suddski, kako vas nije sramota ljudski da tako slavan i značajan stvaralac stalno budete sramni zakonski prekršilac....Na to u je veliki Čak, rekao šeretski, časni sudijo vi živite sa svojim vršnjakinjama, a ja bi i dalje, u prkos zavidnim komšijama i prijavama, sa ovim slatkim šesnaestogodišnjakinjama...

      Koliko mu ovo oduzima svu slavu , moramo reći da i kod nas na Balkanu i dalje stari bećari na vašarima uz muziku i piće, ukradu i kući odvedu vetropirastu šesnaestogodišnju mladu...

Poslednja izmena Decembar 30, 1:35 pm od DJ SHone.
Veseli Valjevac po drugi put među vama,... a mili anđeli i vrle admirke sa nama...

Pre nego što je postao hevi metalac, moj sin je savršeno dobro pevao ovu pesmu.

 

https://youtu.be/D35Jcx7wPPA

 

https://youtu.be/8B6jOUzBKYc

Да,музика није битна.Осим слатких 16.Писаћемо онда о томе.То Вам се свиђа?Ок.
Џери Ли Луис: Оженио малолетну рођаку.
Мајра је на брачној изјави написала да има 20, а уствари, имала је само 13 година.

    Dragi naš muzicki enciklopedijski Vojvodo, neka te vodi i dalje dobra muzika a ne  sujeta.

   Izrazih ti zahvalnost na obilju zanimljivih činjenica  i htedoh samo da ih dopunim sa malo nepoznatih tamnijih podataka, a dobih hrpu zajedljivih i zluradih uvreda....

     Pisanje na elektronskim medijima podrazumeva bar minimalnu kulturu i postovanje sagovornika, jer nikad ne znas koga imas za ,,protivnika"...

     Koliko da znaš vise puta sam u živo slušao velikog Csk Berija i postujem i volim ga kao muzičara i dobrog čoveka....

      A to što je voleo mlade devojke, više se može posmatrati kao što napisah, rasirenim obicajem i iz naših krajeva prošlog veka...

      Eto i moj deda se oženio maloletan i sa trideset i nešto kad je na nebu zauzeo mesto ostavio je četvoro dece najstarija beše petnaestogodisnja ćerka, koja se o trojici mladje braće brinula kao da im je i majka...

      Da bi pravilno shvatili nečije postupke treba se i vratiti u njegovo vreme, jer rekoše mudri , svako vreme ima svoje i breme, ali da neumaram previše i da neskrecemo sa fine muzičke teme....

Veseli Valjevac po drugi put među vama,... a mili anđeli i vrle admirke sa nama...
Sva vremena su GMT +1. Trenutno vreme je 7:59 am.