НДХ – Независна држава Хрватска

Независна Држава Хрватска (скраћено НДХ, понекад и као НД Хрватска) је била фашистичка квислиншка (марионетска) држава основана на делу окупиране Краљевине Југославије, која је уз помоћ Хитлерове Немачке постојала под вођством усташког режима од 1941. до 1945.

НДХ је у историји остала забележена по зверствима и геноциду које су припадници режима чинили над Србима, Јеврејима и Ромима, као и Хрватима неистомишљеницима, претежно комунистима.

НДХ управљали су Анте Павелић и његов усташки покрет основан 1931. или почетком 1932. који је био организација слична нацистима у Немачкој и фашистима у Италији.

Усташки покрет је настао уз помоћ фашистичке Италије, која је обезбеђивала центре за обуку, финансијску и политичку помоћ.

Подршка је долазила и од присталица Хрватске странке права, коју је основао Анте Старчевић крајем 19. века. Основни план усташа био је да НДХ припадне само Хрватима како је то рекао један од њихових водећих представника Милован Жанић.

У НДХ Срби су чинили око 30% становништва и према томе требали су имати доста земље, имовине и политичког утицаја, али да би НДХ припала само Хрватима морала се од Срба отети имовина и политички утицај на територији која је предата НДХ 1941. године.

Неписани план усташа како ће то бити учињено изрекао је јавно министар у НДХ Миле Будак:

„Један део Срба побићемо, други део ћемо протерати, а остале ћемо превести у католичку веру и тако претворити у Хрвате.“

На територији НДХ су основани концентрациони логори, од којих је најпознатији био Логор у Јасеновцу.

Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској

Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској био је систематски прогон са циљем истребљења Срба који је током Другог светског рата починио фашистички усташки режим нацистичко-немачке марионетске државе познате као Независна Држава Хрватска (НДХ) између 1941. и 1945. године. Извођена је кроз егзекуције у логорима смрти, као и кроз масовна убиства, етничко чишћење, депортације, присилне конверзије и ратна силовања. Овај геноцид је извршен истовремено са Холокаустом у НДХ као и геноцидом над Ромима, комбиновањем нацистичке расне политике са крајњим циљем стварања етнички чисте Велике Хрватске.

Идеолошка основа усташтва сеже у 19. век. Неколико хрватских националиста и интелектуалаца успоставило је теорије о Србима као инфериорној раси. Наслеђе из Првог светског рата, као и противљење групе националиста уједињењу у заједничку државу Јужних Словена, утицало је на етничке тензије у новоформираној Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (од 1929. Краљевина Југославија). Шестојануарска диктатура и међуетнички односи 1920-их и 1930-их резултирали су успоном шовинистичких и екстремно десничарских покрета. То је кулминирало успоном усташа, ултранационалистичке, односно шовинистичке и терористичке организације коју је основао Анте Павелић. Покрет је финансијски и идеолошки подржавао Бенито Мусолини, а учествовао је у убиству краља Александра I Карађорђевића.

Након инвазије Сила Осовине на Југославију у априлу 1941, успостављена је фашистичка, марионетска држава позната као Независна Држава Хрватска (НДХ), која се састојала од комплетних територија данашње Хрватске и Босне и Херцеговине, као и делова данашње Србије, Црне Горе и Словеније, којима су владале усташе. Усташки циљ је био стварање етнички хомогене Велике Хрватске елиминацијом свих нехрвата, при чему су Срби били примарна мета, али и Јевреји, Роми и политички неистомишљеници. Почињени су масакри великих размера и изграђени концентрациони логори, од којих је највећи био Јасеновац, познат по високој стопи смртности и варварским, антихуманим и монструозним поступцима који су се у њему дешавали. Штавише, НДХ је била једина марионетска држава Осовине која је успоставила концентрационе логоре смрти, посебно за децу. Режим је систематски убио преко 500.000 Срба. Протерано је 300.000 Срба, док је још најмање 200.000 присилно покатоличено, од којих је већина деконвертована после рата.

Сразмерно броју становника, НДХ је била један од најсмртоноснијих европских режима који је спровео кампању једног од најсмортоноснијих геноцида икада.

Миле Будак, Никола Мандић, Андрија Артуковић и други високи функционери НДХ, након рата су осуђени за ратне злочине од нових југословенских власти. Команданти концентрационих логора Љубо Милош и Мирослав Филиповић ухваћени су и стрељани, док је надбискуп и кардинал хрватске католичке цркве, Алојзије Степинац, проглашен кривим за присилнe конверзије. Многи други су побегли, укључујући и врховног поглавара Анту Павелића, највише у Латинску Америку. Геноцид није на одговарајући начин истраживан након рата, јер послератна југословенска влада није охрабривала независне научнике из забринутости да ће етничке тензије дестабилизовати нови комунистички режим. Србија обележава 22. априла државни празник посвећен жртвама геноцида и фашизма, док Хрватска одржава званичну комеморацију на Спомен-подручју Јасеновац.

НДХ: Страх, понор, мук

Како је настала Независна Држава Хрватска, какав је био њен карактер и ко је одлучивао о животу и смрти? Зашто су логор Слана на Пагу прозвали “пакао у каменој пустињи”, за шта су у лето 1941. служиле бројне крашке јаме на планини Велебит, зашто на планини Козари годинама после Другог светског рата није било деце и има ли најјачег утиска из “планине мртвих у славонској равници”, како су неки звали Јасеновац? Тим питањима бави се троделни документарни филм РТС-а НДХ – Страх, НДХ – Понор и НДХ – Мук.

Стеван Костић (фотографија РТС)

Екипа РТС-а посетила је место некадашњег логора Јадовно на Велебиту, логора Слана на Пагу, спомен подручје Јасеновац у Хрватској и Доњу Градину у БиХ, односно Републици Српској, као и Меморијални музеј “Јад вашем” у Јерусалиму, најпознатију светску институцију која се бави истраживањем холокауста.

Биће речи и о улози Римокатоличке цркве и загребачког надбискупа Алојзија Степинца, о односу социјалистичке Југославије према догађима из Другог светског рата, о односу према НДХ данас, о бројевима, и о томе како треба да се сећамо жртава НДХ.

Срушен споменик на месту некадашњег логора Јадовно на Велебиту (фотографија РТС)

У филму, између осталих, говоре: директор Центра “Симон Визентал” из Израела Ефраим Зуроф, аутор филмова “Крв и пепео Јасеновца” и “Тестамент”, редитељ Лордан Зафрановић, историчари из Београда и Загреба – Љубодраг Димић, Хрвоје Класић, Јосип Јурчевић, Ђуро Затезало, епископ славонски Јован (Ћулибрк), босански фрањевац Марко Оршолић, публициста Славко Голдштајн, потомци страдалих у Јадовну – Борис Беговић и Душан Басташић, као и људи из Спомен подручја Јасеновац, Доња Градина и Музеја жртава геноцида.

Најпотреснији део филма су сведочења преживелих логораша из Јасеновца, као и из дечјих логора Јастребарско и Сисак.

Аутор филма је Стеван Костић, монтажер Горан Мијић, сниматељ Александар Агбаба, тонски сниматељ Саша Прибаковић, стручни консултанти Дејан Ристић и Јован Мирковић, новинари сарадници Драгана Игњић, Милица Јевтић, текст је читао Душан Радуловић. Филм је настао на предлог уредника Информативног програма РТС-а Ненада Љ. Стефановића.

Извор и све заслуге за материјал: РТС

НДХ - Страх - Видео 1

Видео можете погледати на РТС Youtube каналу. Кликните овде да одете директно (страница са видео снимком отвара се у новој картици)

Први од три дела документарног филма о Независној Држави Хрватској.

У филму говоре историчари из Србије и Хрватске Љубодраг Димић, Хрвоје Класић, Ђуро Затезало, Јосип Јурчевић, Вељко Ђурић, Дејан Ристић, публициста Славко Голдштајн, епископ славонски Јован (Ћулибрк), босански фрањевац Марко Оршолић и потомци страдалих у логору “Јадовно” Борис Беговић и Душан Басташић.

Label and copyright : RTS

НДХ - Понор - Видео 2

Видео можете погледати на РТС Youtube каналу. Кликните овде да одете директно (страница са видео снимком отвара се у новој картици)

Други део документарног филма о Независној Држави Хрватској.

Након што су у августу 1941. угасили комплекс логора Јадовно, челни људи Независне Државе Хрватске осмислили су концепт највећег логора на Балкану. У оквиру парка природе Лоњско поље у Славонији, основан је Јасеновац, највећи логор на овим просторима.

О свему томе у филму говоре: директор Центра “Симон Визентал” из Израела Ефраим Зуроф, аутор филмова “Крв и пепео Јасеновца” и “Тестамент”, редитељ Лордан Зафрановић, историчари из Београда и Загреба – Љубодраг Димић, Хрвоје Класић, Јосип Јурчевић, Ђуро Затезало, епископ славонски Јован (Ћулибрк), публициста Славко Голдштајн, Гидеон Грајф са Института “Шем олам” из Израела, као и људи из Спомен подручја Јасеновац, Доња Градина и Музеја жртава геноцида.

Label and copyright : RTS

НДХ - Мук - Видео 3

Видео можете погледати на РТС Youtube каналу. Кликните овде да одете директно (страница са видео снимком отвара се у новој картици)

Трећи део документарног филм о Независној Држави Хрватској

“Сећам се велике сале, у њој су деца лежала по слами, нека су спавала, нека су била мртва, а мислили смо да су спавала, нека су лутала као да траже нешто, плач, кукањава, дозивање мајки… Свако јутро долазили су људи са колицима и купили су умрлу децу, било је то једно од најтежих времена која сам доживео и које ми је остало у сталном сећању”. Овако се Милинко Чекић, данас 80-годишњак, присећа дела детињства које је провео у дечјем логору у Сиску.

Независна Држава Хрватска имала је логоре за децу, најпозантији су били они у Сиску и Јастребарском. Деца су у логоре довожена са целе територије НДХ, али највише их је било са планине Козаре у северозападном делу Босне.

Трећи и последњи део документарног филма о НДХ говори о судбини српске деце, о томе зашто на Козари годинама после Другог светског рата није било деце, зашто је Јасеновац добио прави споменик тек 1966. године, о новим тумачењима историје, о бројевима, и о томе како треба да се сећамо жртава НДХ.

У филму, између осталих, говоре: директор Центра “Симон Визентал” из Јерусалима Ефраим Зуроф, аутор филмова “Крв и пепео Јасеновца” и “Тестамент” Лордан Зафрановић, историчари из Србије и Хрватске Љубодраг Димић, Хрвоје Класић, Ђуро Затезало, Јосип Јурчевић, Вељко Ђурић, Дејан Ристић, Јован Мирковић, публициста Славко Голдштајн, епископ славонски Јован (Ћулибрк), босански фрањевац Марко Оршолић и потомци страдалих у логору “Јадовно” Борис Беговић и Душан Басташић.

Label and copyright : RTS

Покољ у Гређанима и Човцу – злочин без казне

Покољ у Гређанима и Човцу – злочин без казне

Хрватско правосуђе и послије 31 годину ћути о злочину над српским цивилима и припадницима Tериторијалне одбране у селу Гређани код Окучана. Да би прикрила злочин у западној Славонији, Хрватска је многим српским повратничким продицама за њихове убијене признала статус цивилне жртве рата уз образложење да су их убили „четници“, а не хрватске паравојне групе и војници. Гређани, црква Св. Петке Пише : Миломир САВИЋ Припадници хрватских паравојних Формација „Tигрови“ су на данашњи дан, 05. септембра 1991. године у селу Гређани код Окучана, у западној Славонији,...

На местима велике патње и распећа приметимо, готово голим оком, како је силно васкрсење

На местима велике патње и распећа приметимо, готово голим оком, како је силно васкрсење

Често се на тужном и патњама ишараном лицу у најмањем добру најлепши осмех види. Из муке и шибања изроди се искуство и чврстина, отпорност на све ударце и захвалност за сваки мали дар. Из сиромаштва, уз рад и труд, изроди се и израста богата, широка душа. У кући сиромаха некада је најбоље видљива љубав – и колико је за истинску срећу мало потребно. А на местима велике патње и распећа приметимо, готово голим оком, како је силно васкрсење. Мени је Бог дао да видим многа таква страдална места: у Херцеговини, у Лици, на Косову и Метохији… где се наш народ нашао пред...

И Јадран има Плаву гробницу, страшнију од Крфа

И Јадран има Плаву гробницу, страшнију од Крфа

Шта повезује Видо и Паг и зашто ова острва не би требало да буду места за журке и провод. Вероватно сам један од ретких становника Србије који је грчко море први пут видео тек са четрдесетак година. Током деведесетих било какво море или одмор били су за мене „мисаона именица“, а после, кад сам почела да радим, некад није било времена, а некад доброг плана. Пише: Ђурђица Драгаш Некако ми је стално измицало то путовање, а знатижеља бивала све већа. Коначно су се коцкице склопиле пре пет година. Пошто ми купање и сунчање нису никад били приоритет, одлучила сам се...

Свједочанство о злочину у логору Слана на Пагу

Свједочанство о злочину у логору Слана на Пагу

Једно од наjстравичниjих свjедочанстава о усташком концентрационом логору Слана на отоку Пагу испричао jе деветнаестогодишњи усташа Јосо Орешковић, коjег су партизани ухватили 1942. године. Вјекослав Макс Лубурић Оваj, до тада госпићки гимназиjалац, доспио jе у руке партизана управо као оспособљен за задатке масовног покоља у околици Коренице (Лика). Свjедочење jе посебно интересантно jер осим осталог, даjе наjвjерниjу илустрациjу немогућности живота у условима логора Слана у коjем се управо преодгаjало и спремало младиће за кољачку службу. Јосо Орешковић: Још...

КАКО ЈЕ ПРЕБИЛОВАЧКА НЕЈАЧ ГУРАНА У ШУРМАНАЧКУ ЈАМУ, У КОЈОЈ ЈЕ СКОНЧАЛО 2000 СРБА

КАКО ЈЕ ПРЕБИЛОВАЧКА НЕЈАЧ ГУРАНА У ШУРМАНАЧКУ ЈАМУ, У КОЈОЈ ЈЕ СКОНЧАЛО 2000 СРБА

Приступа Тиквеша Мехмед син Салке родом из Шурманаца, срез Мостар, сада се налази у Шурманцима стар 35 година, по занимању земљорадник, прописно опоменут на казивање истине, изjављуjе… Шема – пресjек шурманачке jаме. Од комисиjе су присутни: Записничар: Секретар Зем.Ком. Невенко Баста Ђуро Боснић Приступа Тиквеша Мехмед син Салке родом из Шурманаца, срез Мостар, сада се налази у Шурманцима стар 35 година, по занимању земљорадник, прописно опоменут на казивање истине, изjављуjе Тиквеша Ибро п.Алиjе 46.год. земљ,. из Шурманаца срез Мостар. Зубац Данило, п. Јерка,...

Како су попуњаване велебитске јаме

Како су попуњаване велебитске јаме

Априла 1986, поводом предстојећег суђења усташком ратном злочинцу Андрији Артуковићу, након писма примљеног од Ракић Пане, лист „Дневник“, Нови Сад, објавио је чланак: „Како су попуњаване велебитске јаме“. Ракић Пане Доносимо факсимил објављеног чланка, као и интегралан текст писма покојног Ракић Пане. Уредништву Редакције листа „Дневник“, Нови Сад Поводом чланка у Вашем листу: „Зашто је Артуковић ликвидирао Др. Јешу Видића“, као и да се не зна датум његове погибије у Јадовном, јављам се јер је битно и да се ово сазна у вези са зликовцем Артуковићем. Као дечак –...

“НИНА” – Документарни филм

“НИНА” – Документарни филм

Документарни филм РТРС "Нина " говори о страдању до сада поименично пописаних 2311. српских цивила, 7.2.1942.године у три бањалучка села Дракулић,Шарговац, Мотике. Овај у свијету незапамћен злочин,послије Другог свјетског рата,на суђењу дијлу злочинаца , окарактерисан је као Бартоломејска ноћ Балкана. О злочину се након рата није говорило,у школама није учило.На инсистирање малобројних преживјлеих и породица настрадалих подигнут је споменик у Дракулићу а спомен плоча на њему утицала је на даљу денационализацију жртава.Сви убијену у току пријеподнева били су Срби...

Недељко Гога – Као дечак сам преживео Јасеновац и био инспирација Спилбергу!

Недељко Гога – Као дечак сам преживео Јасеновац и био инспирација Спилбергу!

Гост емисије "Интервју" био је Недељко Неђо Гога, дипломирани ликовни уметник. Као четворогодишњи дечак прошао је страхоте за време Другог светског рата. Као козарачко дете доспео је у логоре Јасеновац, Сисак и Стара Градишка. Ниједног тренутка током живота није се предавао, а излаз из траума детињства пронашао је у сликарству и вајарству. О њему је, поред бројних снимљених филмова и Стивен Спилберг снимио дугометражни филм, о чему има писмену захвалницу Спилберга и копију филма. Гога је успео да оствари и свој врло редак и богат уметнички опус. Стварао је са...

Интервју Илинка Осман – Као дете сам била у Јасеновцу, а сина сам изгубила на Кошарама

Интервју Илинка Осман – Као дете сам била у Јасеновцу, а сина сам изгубила на Кошарама

Гост емисије "Интервју" била је Илинка Осман, жена која је као дете преживела пакао усташког логора Јасеновца. Као девојчица из српског села Вујановићи у босанској Крајини скривала се у шуми скоро годину дана. https://youtu.be/uYpB7Jd3IvY Отац јој је погинуо на Козари и била је са мајком, али по повратку у село усташе их заробљавају и одводе у логор, где их на капији одвајају. Мајка јој је трудна одведена у један, а она у други део логора. Пакао је трајао годину дана, након чега из логора излази на несвакидашњи начин. Свој живот враћа на прави пут после рата и...

Даница Праштало – сведочанство из Јасеновца

Даница Праштало – сведочанство из Јасеновца

Бањалучанка ДАНИЦА ПРАШТАЛО (1933) сведочи о страшној судбини српских мајки и деце у логорима НДХ. После пар месеци гладовања у неком од логора система Јасеновац, њена мајка је са четворо деце пребачена у логор у Сиску. Тешко је не заплакати док Даница прича како су ту деца, без обзира на узраст, одвајана од мајки, и како су се сама борила за опстанак. Као најстарије дете, борила се Даница и за опстанак троје млађих. Све док њу и брата Милорада нису одвојили од млађих сестара Милице и Љубице и депортовали их у два подравска села. Брата је узела једна породица у...