Покрштавање Срба у НДХ

Недуго послије тих догађања, дође неки службеник и каже да пописује православце који желе да се покрсте у католичку вјеру, „па ће бити мирнији, неће их никуда тјерати”. Мајка пристаде. Не знам да ли је одмах нешто платила или је касније то урадила. Настаде додатни страх. Ето, и Сингерови су се покрстили, па што урадише с њима?! Раније се причало да је нашим људима у Копривници нуђено да се покрсте, па да су то одбили.

Православни Срби, окупљени у глинској цркви у лето 1941. године од стране усташа, под изговором покатоличавања, уместо чега је извршен масакр

Сада ми то коментирамо: „Зашто да ми пристанемо, а отац и брат нису пристали”? Свјесни смо да су убијени, можда и зато, али ми сад немамо избора. Ускоро дође дан покрштавања, а у међувремену смо морали наћи кума. Одабрали смо Лојзу Рингла, Чеха-Швабу, узорног домаћина и поштеног човјека. Живио је ту, недалеко од нас. Он је на то пристао. Међутим, на дан покрштења, кад смо требали кренути у католичку цркву, у ишчекивању да наиђе наш кум, ја побјегнем код госпође Анке Басташић и њезиних цура. Јадна мати претпостави гдје бих могао бити јер избор пријатеља је био врло мали. Дође уз плач и упозорења на посљедице. Удобровоље мене да идемо у католичку цркву. Покрштење је било масовно, заједничко, било нас је много у цркви. Покрштење је обавио жупник Перо Сивјановић, онај што је прије годину дана организирао хапшење и депортацију у смрт преко пет стотина наших мушкараца. Није покрштавао сваког посебно. Знам да смо клечали.

Главни организатори покатоличавања и геноцида: загребачки надбискуп Алојзије Степинац и усташки поглавник Анте Павелић (1941)

Догађања у чијој основи је геноцид и погром над Србима на Билогори и у Грубишном Пољу прве двије године рата на свој начин је описао Звонко Бркић, у то вријеме главна фигура Комунистичке партије на котару Грубишно Поље (Билогорска сјећања).

Јанко Шимрак, крижевачки бискупски администратор (1941—1942) и бискуп (1942—1946), један од главних заговорника покатоличавања православних Срба у НДХ

Шеф порезног уреда у Грубишном Пољу, велики пријатељ мога покојног ујака дошао је са једним младим човјеком који је распоређен код њега на посао. То је добар младић, Далматинац, поштен Хрват и препоручује га мами да га узме на стан. „Бит ћете, госпођо, сигурнији кад имате Хрвата у кући”, рекао је. Мајка је одлуку о томе одгодила на пар дана, док нисмо уредили „собицу”, просторију из које се ишло на таван, а служила је и као остава. Коначно је дошао тај човјек са својим кофером. Звао се Маријан Андријашевић. Сјећам се да је замолио маму да му, ако има, да неки већи лонац у коме би он прокухавао воду за пиће. То је нама било чудно, али он рече да је то ради тифуса. Често је преко плота разговарао са неким Далматинцима, муж и жена, становали су у преуређеном објекту (раније штали мога дједа) као подстанари досељених Петровића. Обоје су били Далматинци па су имали заједничких тема о Далмацији. Маријан је ту комшиницу означавао као „госпођа из Басташића штале”, а ми смо се томе кришом смијали. Он нам је ускоро испричао да су Нијемци, усташе и домобрани опколили партизане на Козари и да их сада убијају, а да пуно народа са Козаре тјерају у логоре.


Извор: www.jadovno.com

Поделите са пријатељима:

Претплатите се на вести са www.gorasavina.com

22 сеп, 2022

Можда бисте читали и следеће текстове:

Документарни филм ”Тишина”

Документарни филм ”Тишина”

У априлу (10. априла 1941.) усташе долазе на власт. Тог дана, прогласом усташког експонента Славка Кватерника настаје НДХ. Анте Павелић се одмах затим, 15....

Божић на Краљевском двору 1940. године

Божић на Краљевском двору 1940. године

Божић на двору, део Југословенског журнала, 1940. Југословенски краљ Петар Други, кнез намесник Павле Карађорђевић и кнегиња Олга посматрају војнике који...

Бадњи дан и Божић 1916. године

Бадњи дан и Божић 1916. године

Мојковачка битка је вођена 6. и 7. јануара 1916. године у околини Мојковца и њом је командовао сердар Јанко Вукотић. То је уједно била и последња војна...

Коментари и реакције

0 Comments

Submit a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Издвајамо

Стара химна

Да не заборавимо Македонију…

Подржите наш рад

Ми ово радимо из љубави, међутим сервер, бекап и маркетинг нас коштају. Помозите нам да се што даље чујемо и покријемо неки трошак.

Претплата на вести

Претплатите се на вести са www.gorasavina.com

Најновије на форуму

Пројекти

Савино законоправило

Најважнији документ наше вере и историје.

Музеј Јасеновац

Документи, видео снимци и сведочанства.

ПДФ библиотека

Преко 500 ПДФ књига које можете читати и претраживати.

Treзор-магазин

Текстови, књиге и расправе о нашој историји.

Зоографи

Дигитална рестаурација икона и фресака.

Интернет адресар

Српски интернет адресар

Википедија ратници

Борба за очување историје на Википедији.

Ако вам треба сајт

Подржавамо

Twitter!