Србска планина на Синају

Моја јутубе сага. После три дана 3000 прегледа и онда блок због copyright claim-а. Скинуше ми видео. Блах…

Раније је било дозвољено користити неке делове документараца за едукативне видео клипове, међутим то је укинуто. Ето одмах песница у нос. Нема везе, учим.

После два дана видео ремонтиран са новим материјалима. Додато још слика и мапа. Па ко није гледао препоручујем.  

Поделите са пријатељима:

8 дец, 2025

Можда бисте читали и следеће текстове:

Дракулић код Бањалуке 1942

Дракулић код Бањалуке 1942

Покољ у Дракулићу је назив за масовно убијање Срба цивила које су починиле оружане снаге клеро-фашистичке НДХ у околини Бање Луке 7. фебруара 1942. тачније у...

Коментари и реакције

0 Comments

Submit a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Издвајамо

Стара химна

Да не заборавимо Македонију…

Новости на сајту

Другари, да јавим да је доста порађено на сајту. Сада претрага књига ради и на ћирилици и на латиници. Књиге су много боље заведене и лакше је пронаћи оно што имамо у колекцији. Користили смо AI за обраду података књига. Поздрав.

Подржите наш рад

Ми ово радимо из љубави, међутим сервер, бекап и маркетинг нас коштају. Помозите нам да се што даље чујемо и покријемо неки трошак.

Најновије на форуму

Пројекти

Савино законоправило

Најважнији документ наше вере и историје.

Музеј Јасеновац

Документи, видео снимци и сведочанства.

ПДФ библиотека

Преко 500 ПДФ књига које можете читати и претраживати.

Treзор-магазин

Текстови, књиге и расправе о нашој историји.

Зоографи

Дигитална рестаурација икона и фресака.

Интернет адресар

Српски интернет адресар

Википедија ратници

Борба за очување историје на Википедији.

Ако вам треба сајт

Подржавамо

Twitter!

ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ: Хрватска је у свој државни регистар под ознаком Z-7985 управо уписала „Славу, крсницу и крсну славу” као наслеђе неретванских католика! 🤯🤦‍♂️

Иако је Крсна слава још 2014. године уписана на УНЕСКО листу као заштићено српско нематеријално наслеђе, Загребу то не

Манастир у данашњој Албанији по предању из 6. века, у којем су сахрањена четири српска краља: Михајло, Бодин, Владимир и Добросав, владари Скадра, који је обновила српска краљица Јелена Анжујска 1290. године, западни медији доводе у полемику: "Чији" је овај српски манастир!??

In 800, the Roman Empire faced a challenge that was not simply military or diplomatic, but ideological: a form of geopolitical identity theft. When Pope Leo III crowned the Frankish King Charlemagne as “Emperor of the Romans,” he was not reviving a vacant western imperial office

Load More