За постојање гладијаторских борби се одувек знало. О гладијаторским борбама постоје сликани и писани записи и наравно докази попут гладијаторских арена. Међутим, нису постојали физички докази у виду самих гладијатора, до недавно.

Пре 30 година то се променило када су археолози пронашли, за шта они верују, прво гробље гладијатора. Прво археолошки истражено гробље гладијатора налази се у Ефесу у Измиру, у Турској. Ефес је био један од централних градова античког света и главни град провинције Азије. Прве гладијаторске борбе су одржане у Ефесу 69. године пре нове ере.

Археолошки тим био је предвођен тадашњим шефом ископавања Дитером Книбеом који је ископавао градску некрополу поред Виа Сацра (Света улица). Дошао је до необичног открића надгробних споменика на којима су приказани гладијатори и натписи који их идентификују. Ово је несумњиво било гробље гладијатора. Скелетни остаци су били подвргнути темељним остеолошким и форензичким анализама.

Ефес је био чувен по гладијаторским играма. Постоје докази у виду графита на мермерним зидовима великог амфитеатра.

Унутар амфитеатра су се одржавале гладијаторске игре, које су укључивале трке кочија и игре смрти. Такође, прикази и натписи гладијтора су пронађени на свакодневним предметима као што су уљане теракота лампе.

Надгробне плоче гладијатора

Поред тога што су постојали надгробни споменици, из 2. и 3. века, који су указивали на то да је особа била гладијатор, они нису били постављени на свим гробовима. За остале је закључено да су гладијатори на основу повреда на костима, а које су резултат гладијаторских борби.

У гробовима гладијатора пронађене су и фигурице, питоси, теракота лампе и још неколико предмета. Укупан број покојника износио је 68 и сви су били мушкарци, изуев једне жене која је била робиња на основу натписа на надгробној стели.

Повреде на скелетима типичне за гладијаторе

Сви сахрањени мушкарци на гробљу у Ефесу имали су између 20 и 30 година и повреде које су задобили током живота и у тренутку смрти. Студија је објављена 2006. године у часопису Forensic Science International. Поред њих је била сахрањена и робиња и један старији мушкарац, старости 45-55 година. Просечна телесна висина мушкараца била је око 168 цм. Иначе је ово нормална висина за римско становништо, односно за мушкарце. Жена је била висока 159 цм.

Код једанаест мушкараца уочено је 16 залечених повреда, а 5 од 11 мушкараца имало је вишеструке трауме. Код њих 10 су уочене повреде на лобањи које су биле узрок смрти. Према истраживачима ово је висока учесталост смртоносних повреда главе и изненађујућ податак, с обзиром да је већина гладијатора носила шлемове. Откривен гладијаторски шлем у Помпеји

Једно од објашњења јесте да је реч о техници смртоносног ударца од стране гладијатора обученог као бог смрт Дис Патер који носи велики чекић.

О гладијаторском оружју се зна из историјских извора. На основу једне повреде на скелету било је могуће са сигурношћу идентификовати оружје које је употребљено. Реч је о најпопуларнијем оружју, гладијаторски трозубац.

Исхрана гладијатора била је биљног порекла
Веровали или не, гладијатори су углавном били вегетаријанци. Њихова исхрана била је богата угљеним хидратима. Пили су пепео као тоник након тренинга за боље зарастање костију, односно већег уноса калцијума. До таквих закључака дошли су научници са Медицинског универзитета у Бечу и Универзитета у Берну, након хемијских анализа на скелетима.

Ови докази се уједно поклапају са историјским изворима у којима се помиње да су гладијатори имали посебну исхрану, а која се састојала од махунарки и житарица. Постојала је и исхрана млечним производима и животињским месом, али у значајној мери.

Извор: https://sveoarheologiji.com/zanimljive-cinjenice-o-gladijatorima-iz-efesa/