Бањалучанка ДАНИЦА ПРАШТАЛО (1933) сведочи о страшној судбини српских мајки и деце у логорима НДХ. После пар месеци гладовања у неком од логора система Јасеновац, њена мајка је са четворо деце пребачена у логор у Сиску. Тешко је не заплакати док Даница прича како су ту деца, без обзира на узраст, одвајана од мајки, и како су се сама борила за опстанак. Као најстарије дете, борила се Даница и за опстанак троје млађих. Све док њу и брата Милорада нису одвојили од млађих сестара Милице и Љубице и депортовали их у два подравска села. Брата је узела једна породица у Дрњу, а Даницу породица Фрање Калаварића у селу Сигетац. Милорад је прошао кроз пакао, из кога нису успели да га извуку ни Калаварићи. Даница је под именом Данена Калаварић живела као прави члан породице и није се одвајала од отресите и правдољубиве снахе Калаварића, Марице.

Кад се мајка вратила са принудног рада из Немачке, кренула је у потрагу за децом. Даницу и Милорада је нашла, али ће у потрази за Милицом и Љубицом морати да прође кроз две потпуно различите драме. Обе су биле усвојене одмах после рата. Једну је усвојио бивши командант логора у Јастребарском , а други партизсан коме су за одмазду у рођеној кући спалили оца, жену и децу. Сенка рата се дуго надвијала над породицом Будимир (Даницино девојачко презиме ) из Агинаца, а мајка Анђа је и умрла а да није успела да поврати, па ни да види своју најмлађу ћерку. Од осморо чланова Даницине породице, четворо су се вратили кући.

Аутори:
Нада Љубић
Душан Гавриловић