Душанов законик, донет 1349. године, представља један од најзначајнијих правних споменика средњовековне Србије. Састоји се од 201 члана који регулишу различите аспекте друштвеног, економског и правног живота, укључујући односе између властеоских и сељачких слојева, као и цркве и државе. Зборник је заснован на византијским правним изворима, владарским повељама и обичајном праву, са циљем уједињења правног поретка у српском царству.