„Да се сећамо овога дана увек и свагда. Дужни смо да памтимо све пострадале претке и чланове Цркве“

Епископ горњокарловачки Герасим

Молитвено сећање на пострадале средином 1941. године у селу Јадовно, Србе и Јевреjе одржано jе jуна месеца ове године.

У храму Христа Спаситеља у Бања Луци, такође jе служен парастос за све пострадале од Усташа у логору „Јадовно“.

Јуна 24, служен jе парастос у Јадовну код спомен обележjа. Освештана су два Часна крста коjа су постављена код Шаранове jаме на Велебиту и на месту где jе био логор (Чачић Долац).

У последњим политичким дешавањима, од 1990. jе у Хрватскоj порушено око 3.000 спомен обележjа против фашизма, иако држава Хрватска себе приказуjе као великог борца против фашизма.

Под самим Велебитом jе малено село Јадовно, сада са неколико кућа. Надомак jе града Госпића. На изглед, све jе ту питомо. Ни по чему се данас не да наслутити да се овде догодио стравичан злочин средином 1941. године.

Усташки режим jе оформио логор за истребљење Срба и Јевреjа. О страдању ових мученика постоjе писана документа, очевици…

У кратком временском периоду, овде jе дневно мучено и убиjано од 250 до 400 људи. Јадовно jе Усташама послужило као узор за логор Јасеновац и друга стратишта.

Људе, жене, маjке, децу… хватали су, одвозили камионима у Велебитске шуме и тамо бацали у jаме, убиjали.

Иста усташка идеологиjа повампирила се у Хрватскоj, 1990. године и у време „домовинског“ рата после распада Југославиjе.

На улазу у Јадовно стоjи табла „Добро дошли у Јадовно“ (коjа не стоjи на улазу у логор Матхаузен, Аушвиц).

Др Огњен Краjс, председник Координациjе Жидовних општина Хрватске и председник Жидовне општине Загреб, у Јадовну ове, 2012. године, пре почетка молитвеног обележjа каже:

„У Јадовну jе у кратком периоду побиjено 40.000 људи што, на жалост, ниjе познато jавности и о томе се готово ништа не зна.

Ово се мора обележити и треба да буде под покровитељством владе Републике Хрватске и Сабора, како би се на ово место вратило све како jе било до 1991. године, када jе уништено и спомен обележjе.

Јадовно заслужуjе пиjетет и сећање на нешто што се никада више не би смело поновити.

Пре две године (2010), достоjно смо обележили памћење на жртве и на отоку Пагу и овде у Јадовну. На отоку Пагу смо поставили плочу али jе већ другог дана била срушена и ниjе обновљена.

Тако се десило и деведесетих година прошлог века, када су на териториjи Републике Хрватске страдали готово сви споменици антифашизма. То jе недопустиво. Сама Република Хрватска се и Уставом позива на антифашизам!

За случаj Јадовно ниjе потребна међународна инициjатива. То jе ствар Хрватске и нас, коjи смо на челу акциjе. Први пут сам био 1998, у граду Госпићу, када jе договорено да се обнови ово спомен обележjе.

Све злочине, без обзира ко их jе починио и где су почињени, потребно jе процесуирати.

На жалост и данас смо сведоци, да се преко тога олако прелази. Злочини се догађаjу широм света, и ми смо сведоци таквим збивањима за коjе ретко ко одговара. Остаjе ипак jедина нада, да ће свако одговарати за оно што jе учинио.

Ми људи, на жалост, у своjоj људскости нисмо напредовали“, закључио jе др Огњен Краjс.

На месту некадашњег усташког логора „Јадовно“, 24. jуна 2012, обележена jе 71. годишњица мученичког страдања Срба. Према писаним подацима у Шаранову jаму бачено jе око 15.000 Срба. Мученички венац су примила двоjица архиjереjа Епископ горњокарловачки Сава Трлаjић и Митрополит дабробосански Петар Зимоњић са 73 свештеника.

Његово преосвештенство Епископ горњокарловачки Герасим, уз саслужење свештеника своjе Горњокарловачке епархиjе и Архиепископиjе београдско-карловачке (протоjереj-ставрофор Радивоjе Панић, из Храма Светог Саве и jереj Горан Мишановић, из манастира Раковица), Епархиjе аустралиjско-новозеландске (протоjереj-ставрофор Петар Дамњановић, из Мелбурна), и Епархиjе браничевске (протоjереj Влатко Голић и протоjереj Милош Мишчевић), служио jе парастос за невино пострадале у Јадовну, као и за све пострадале на просторима широм Хрватске. После парастоса главни Рабин Јевреjске заjеднице Лучиано Моше Прелевић, прочитао jе молитву за мртве Кадиш.

Више хиљада људи из разних краjева као и из Бањалуке, Загреба, Београда, Новог Сада, Приjедора, Задра и околине, сабрало се тога дана, молећи Господа да се зло никад не понови.

„Да се сећамо овога Дана Јадовна, увек и свагда, jер смо дужни да памтимо све пострадале претке и чланове Цркве наше на овом месту. Пострадали су они коjе су људи-звери довели у логор „Јадовно“, мучили, убиjали, бацали у jаме.

Не смемо заборавити страдања тих људи, као и осталих страдаjућих, jер ћемо памћењем и молитвом Господу учинити да се нешто слично не понови.

Лика jе препуна jама, логора, попаљених цркава, стратишта. О тим страдањима писали су многи, као Дане Ластавица, Ненад Рапаjић и историчар др Ђуро Затезало.

У времену после 1945. кад се о тим злочинима морало говорити, тада се ћутало ради „братства и jединства“. Прогон Срба са своjих огњишта у току „домовинског“ рата, завршио се 1995; Срби од тада нису већински народ.

Данас, ако нас не буде ту на стратиштима да говоримо о њима и да се сећамо њих, заборавиће се.

Држава Хрватска jе дужна да се огради од оних коjи су чинили злочине и од оних коjи jош увек фаворизуjе те злочине“, рекао jе архипастир Горњокарловачке епархиjе, Преосвећени владика Герасим.

У Јадовну су парастосу присуствовали и, изасланик председника Сабора Републике Хрватске и Председник спрског Народног виjећа Милорад Пуповац; изасланик Председника Републике Српске, министар Унутрашњих послова Станислав Чађо; изасланици министра рада и борачко инвалидске заштите Владе Републике Српске; амбасадор Републике Србиjе у Хрватскоj Станимир Вукићевић, представници Савета за националне мањине; представници Личко-сењске жупаниjе и града Госпића; борци НОР-а и антифашизма; представници асоциjациjе избегличких удружења из Србиjе са предесником Милоjком Будимиром и представник Documente Еуген Јаковчић.

Удружење студената историjе из Бањалуке допринело jе обележавањима страдања у Јадовну, изложбом „Моjе Јадовно“ приређеном на бањалучком Филозофском факултету.

Јадовно и данас сведочи ко jе, када, како и зашто, и на коjи начин истребљивао Србе и Јевреjе. Иако постоjе покушаjи да се истина о овом злочину затре, фалсификуjе, или прекраjа и да се пише нова историjа, истина о Јадовну jе потребна да се посебно млади упознаjу са злочинма усташке државе НДХ.

Не поновило се никада, нигде и никоме.

Помолимо се Господу Христу: Господе, Молимо Те не допусти да се злочини било где и било коме догоде!

Онима коjи су починили злочин и огрешили се о људски род, Господе, опрости!

Организатор обележавања су Епархиjа горњокарловачка, Удружење Јадовно 1941. (председник Душан Басташић из Бања Луке), Српско национално виjеће из Хрватске и Одбор за Јадовно 1941. у Србиjи (Милорад Милошевић).

Текст: Зорица Зец

Фотографиjе: Срђан Воларевић

Извор: www.jadovno.com