Овај буквар из 1717. године представља значајно дело српске књижевности, које комбинује српскословенски језик са елементима народног језика. Поред основа писмености, садржи и молитве, правила понашања и хришћанске поуке, чиме је имао улогу у образовању и духовном васпитању српске деце тог времена.