Душанов законик је најзначајнији правни споменик средњовековне Србије, донет 21. маја 1349. године у Скопљу. Овај законик је имао за циљ да уједначи правни систем у српском царству, обухватајући одредбе из различитих области права, укључујући државно, грађанско, кривично и црквено право. Заснован је на српском обичајном праву, допуњеном византијским правним нормама, и представљао је покушај цара Стефана Душана да ојача централну власт и учврсти државу.
Кључне речи: Душанов законик, Стефан Душан, средњовековна Србија, српско обичајно право, византијско право, правни систем, државно уређење