Проф. др Миодраг М. Петровић

Он је пре свега православни и хришћански интелектуалац, који тако и живи, и који је из породице која је дала 9 свештеника, монаха, монахиња, игуманија итд.

Превео је и преводи и други део Законоправила Светог Саве на савремени српски језик.

Први и други део превода Законоправила можете читати овде.

Иловачки препис Законоправила, фототипско издање, можете читати овде.

Он, због свог православног убеђења, никада није позван ни у једну емисију на ртв-у, било које куће.

Он, због својих бескомпромисних православних ставова, никада није могао да буде ни професор веронауке у школи, а камоли професор на ПБФ – и увек је оправдање Факултетске администрације(Деканата и управе) било да нема довољно новца за ангажовање професора тог ранга.

Он чак није могао да буде ни чтец у веома скромном храму Светог Козме и Дамјана при Клиничком центру Србије, јер су црКвени кмери претили свештенику да избаци тог човека из певнице, „јер ће да сноси последице“, и буквално му претили „да ће му заврнути шију“.
И данас, пулени екумениста, називају га подсрпдно „Мики“, „Чкаља“, и од њега праве страшило и „идеолога раскола“.

Овај 78-годишњи човек је са супругом, са којом нема деце, целокупну своју животну зараду утрошио у задужбину-храм у свом родном – историјском селу крај Жиче – Ратини.

До доласка Еп.Јустина у њој се служило противно одлукама САСабора, и то дрско и у инат др Петровићу – по новом.

Храм је један од најлепших у СПЦ.

На беседи на освећењу храма, свештеници нису смели ни једним словом поменути да је ктитор целог храма од темеља до куполе, од мермера до иконостаса др Миодраг М. Петровић.

За њега је шира површна црквена јавност чула тек када је др Петровић одговорио еп.Атанасију Јевтићу са књигом Христос и Христ.

За њега нико не зна да постоји.

Да није ове фејсбук странице, и да није ју тјуба у последњих пар година, када су се постављали снимци његових предавања, за њега не би знало ни стотињак људи који се уско стручно баве Светим Савом, и средњовековном историјом.

Уместо да овај човек има заслужено место у друштву, и институцијама, али и Цркви, он је намерно игнорисан, миниран и скрајнут на сваком месту.

Зашто постоји мржња врхушке администрације Београдске патријаршије према професору Миодрагу М. Петровићу?

Њега се боје, не само због знања, него због ауторитета који црпи из свог става, понашања, држања, образовања, васпитања, али и познанстава са скоро целом Грчком црквом, тј. оцима и теолозима антиекуменистима, али и са онима другима.

Боје га се вероватно и због тога што их он јако добро зна из времена агресивног титоизма, када су они напредовали и постали то што јесу.

Знају га и старокалендарци у Грчкој, али и у Србији, и са њима је имао дијалоге, углавном поражавајуће по њих.

Професор сваког човека пажљиво саслуша.
Сваког разговора се сећа и сваког човека се сећа.

др Миодраг М. Петровић је некада тврд у својим ставовима и начину на који их показује и излаже, али ко једном упозна др Петровића, схвати да је то можда последњи Светосавац старог кова, који не само да нема трунке мржње ни према коме, него да је његова реч свакоме поука, ко хоће да је чује и прихвати.

Један од разлога мржње према њему, је сигурно одлучујући разговор који је професор имао са блаженопочившем Патријархом Павлом који је био присилно утамничен на ВМА.

др Петровић је молио Патријарха да не сме да подлегне притисцима да се добровољно пензионише, две године пре упокојења.

Иако је све било спремно, а Сабор заказан, Григорије је махао папиром где наводно Патријарх Павле тражи да га пензионишу, после тог разговора Патријарх Павле је повукао потпис, тј. Сабор није прихватио захтев.

На Страшном суду ћемо видети да ли је на ту одлуку имао утицаја др Петровић.

Од разних црквених амдинистрација је доживљавао разне непријатности, нагледао се неправде, и на својој кожи осетио и комунистичке шпијуне, али и екуменистичке јастребове.

Никада, због тога, ни у једној ситуацији није престао да буде одан Светосавској цркви.

Његови текстови из деведесетих, али и са почетка двехиљадитих у богословском часопису Свети Кнез Лазар, су ванвременски, и увек актуелни, чак и када је ишао испред времена, и упозоравао, можда неспретно за то време, где воде разна лева скретања и урушавање канонског поретка СПЦ.

Због тих текстова, највише су се, после њега, обрушавали на Владику Артемија, који је допуштао да се објављују у часопису под његовим благословом.

Највећи стручњак за Светог Саву и средњовековну српску цркву, данас живи невероватно скромно са супругом у Београду.

Завршава други део Законоправила Светог Саве, и не намерава одступити од истине, од правде, и од Светосавља, по цену свега.

Знајући да се овако узима хвала од Бога, и да се човек може погордити и пасти у последњи трен свог живота, нећемо хвалити др Петровића.

Препустићемо да га куде они који му плету венац.

Законоправило

Видео снимак од 1 сата и 18 минута: