Протојереј Жарко Гавриловић у писму Синоду: Да ли знате колико је Ватикан, преко усташа, усмртио православних Срба? (2012)
Ко се то усуђује од православне јерархије да пљује по српским жртвама, да се одричете тих мученика за веру и отачаство?
Поводом шест година од упокојења доносимо представку протојереја др Жарка Гавриловића (Дрежник код Ужица, 10. април 1933 — Београд, 1. јануар 2016) упућену Светом архијерејском синоду СПЦ.
О томе је сâм оставио забелешку:
У понедељак 31. јула 2012. отишао сам код Србе Жикића у Патријаршију да примим помоћ, а он је био на одмору цео јул. И ја одем тамо, спремим уједно три писма.
(…)
Друго писмо сам написао о страшним стварима на Богословском факултету – да професори наручују уџбенике из римокатоличког Загреба, од римокатоличких теолога, да тиме трују нашу децу јересима, да наша омладина на факултету изучава теологију од ватиканских јеретика, те како ће тек тамо неки свештеник – кад дође у православну средину са факултетском дипломом – да штити православну веру, да се испречи јеретицима, да докаже да су јеретици кад је (сам) јеретик.
Извор: Рукописна оставштина протојереја Жарка Гавриловића
†††
СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
БЕОГРАД
Поштована Господо Архијереји,
Болестан сам од како сам сазнао да наш, Богословски факултет, наручује јеретичке књиге из Загреба, од Римокатоличког богословског факултета; да наш БФ СПЦ шаље теологе на римокатолички институт Грегоријанум; да наш Богословски факултет уводи богословско образовање по тзв. Болоњској декларацији и томе слично.
Да ли Црквени савет САС има очи да види и учи да чује и срце и ум да просуђује да зна шта то значи?
Знате да, Господо Архијереји, кад човек једе покварену храну да ће покварити стомак, отровати организам; када пије неки отров, он телесно умире?! Када чита и проучава јеретичке књиге и уџбенике, заразиће се јеретизмом и сатанизмом. Ако ма који човек чита ма које сатанске књиге, постоје слуга сатане. Исто тако, када се православац отрује јеретичким учењем, кривотворном науком, ту више нема Православља, нема следовања Господу Христу, нема Христоумља, него гордоумља, сатанизма и слепе послушности безбожном оцу папи, који је себе погрешио непогрешивим божанством, видљивим замеником Христа на Земљи; „свети отац папа“ који је устројио бројне јереси, које нису постојала у Хришћанској цркви све до 1054. г., до тзв. Великог раскола, за који је баш сам папа највише крив и његов Кардинал, послат у Цариград да баци у олтару Свете Софије проклетство на нас православце и целу Православну цркву, која је задржала верно, истинско и оригинално учење Господа Христа?
Да ли знате колико је Ватикан, преко усташа, то јест језуита, фрањеваца, и осталих фратара, усмртио у најгрознијим мукама православних Срба: у заветрини заштите Хитлера, Мусолинија, Броза; колико их је живих бацио у јаме Јадовна, Велебита, Градине, Пребиловаца, Јасеновца? Колико је православних свештеника мучено и ликвидирано на најсвирепији начин, грозоморнијом смрћу него за време владавине безбожних Римљана? Знате ли колико је српске деце, нејачи, девојака, жена силовано и искасапљено од Хрвата римокатолика?
Ко се то усуђује од православне јерархије да пљује по тим жртвама, да се одричете тих мученика за веру и отачаство? Ко Вам даде то право да тако чините и када су Срби, у својој мукотрпној, али часној, историји тако поступали како поступају и раде епископ бачки, браничевски и неколицина других? „Шта има праведник са безакоњем; или какву заједницу има светлост са тамом? А какву сагласност Христос са Велијаром? Или какав део има верни с неверником? “ (2 Кор. 6,14–15). Зашто не „избаците злога из своје средине“? Зашто дозвољавате да се Божије и Христово стадо окужује јересима и сатанизмом? Господ Христос и Свети Сава Вас сигурно нису томе учили, већ непријатељ људски од искона.
Ја се питам: Где сам ја то залутао? Какву сам Богословију и Факултет ја учио и завршио? Какве сам најеминентније православне професоре и учитеље слушао, када сада гледам стадо ошугано, пастире као најамнике, православце Србе као ватиканисте? А где сте Ви, или неки од Вас који тако накарадно уче и живе, чиме се одричу Господа и свих светих Његових, те себе научише том високопарном науком да поново продају чистог Господа Христа за 30 срамних сребрењака: за лагодан живот на земљи, који је бескрајно пролазан, а најмање лагодан; за сласти овога света? За трошно богатство, „остало им пусто“, како каже наша народна поезија, кад и сами знате да сте се заклели на апсолутно сиромаштво, апсолутну целомудреност, апсолутну послушност Мајци Цркви и на чување канонског, догматског и литургијског јединства Мајци Цркви пред живим Богом и паством Његовом? Зар ја, Ваш најмањи брат, грешни свештеник, Вама ово да кажем? Јесам ли ја то дочекао време Антихриста, који ми срце умртвљује, дах у грудима зауставља, мисао убија?
Признајем – болестан сам, на смрт сам болестан, прогласите моје име којом год хоће поруком, или нека ме Бог што пре узме из Вашег друштва и позове Себи, јер не желим више да гледам све што видим. Или су моје очи толико кварне да ништа добро не виде; или је мој ум толико склеротичан, моје срце се толико искрварило и до те мере искварило да ја, бедни човек, ово Вама говорим, Вама митроносним главама, ово што Вам пишем.
Нисам никада веровао да ћу дочекати ово време што сам дочекао. Дај Господе да сам ја болестан, а не да сте Ви залутали у шуми живота, да сам ја ослепео и да не могу да се снађем у друштву са Вама окатим. Само, бојим се, да није оно прво; да сам ја у праву, а Ви заблудели до највишег степена пошто дозвољавате јеретичко учење наше православне деце у највишој богословској школи. То Вам кажем одважно и смело, па макар мене и не било међу Вама дојучерашњим пријатељима, који данас изневерише Господа и мене и постадоше „већи католици од папе“, већи пријатељи грешног јеретика римског папе, са којим се грле и љубе као да им је „брат по матери“, или „по оцу Сатани“. Чак се ни протестанти не измирише са папом, иако су се огорчено и у крви борили са њим, и ако су они последњи напустили папски, широко трасирани, пут у царство и загрљај Сатане. Срећан пут у погибељ вечну који овај пут одабраше!
Београд, 30. 7. 2012.
Учтив, доброжелећи, грешни раб Божији,
протојереј др Жарко Гавриловић
Стање ствари
Извор: vaseljenska.net
0 Comments