Eвропски дуг Србији

Речи Николаjа Велимировића изречене у Лондону 1916. године и данас одзвањаjу гласно и говоре много

У тешким временима ауторитети постаjу ослонац. У њима проналазимо снагу и веру у боље сутра. Њихове речи даjу мотив за борбу, њихове поруке постаjу путокази, а личним примером постаjу узори. Но, како се постаjе ауторитетом? Чини се, тако што људи препознаjу нечиjу храброст, одлучност и истину у његовим речима. Људи препознаjу оне коjи непобитним чињеницама и истинским примерима снажно бране интересе свога народа.  Препознаjу снагу разума.

Владика Николаj Велимировић jе рођен 1880. године у ваљевском селу Лелићу. Из родне куће и села млади Николаj jе понео, и кроз живот носио, отвореност и jедноставност српске православне вере, дубину народне мудрости и лепоту народног jезика. Студирао jе и путовао по Европи и Америци, по Светоj Гори, Грчкоj и хришћанском Истоку. По завршетку Првог светског рата постављен jе за епископа у Жичкоj, а потом и у Охридско-битољскоj епархиjи. Као епископ, али и као заробљеник у немачким тамницама и изгнаник у далекоj Америци, Николаj Велимировић jе остао човек народа. Умро jе у Америци 1956. године. Много година после његове смрти, посмртни остаци Николаjа Велимировића су пренети у Лелић, где jе сахрањен у малоj цркви коjа jе његова задужбина.

Величина владике Николаjа Велимировића лежи у истинском познавању српског народа и посебноj љубави према своjоj земљи и роду.  Изузетно jе  волео своj народ, не слепо, без увиђања његових мана, већ као истински народољубац свестан његове величине, али и слабости.

Размишљаjући о улози српске државе и величини поднетих жртава српског народа, Николаj Велимировић се на Видовдан 1916. године у Лондону обратио званичницима и народима Европе. Његове пророчке речи и данас гласно одзвањаjу.

Господо и приjатељи!

Дошао сам из Србиjе, из Европске поноћи. Тамо нигде ни зрачка светлости. Сва jе светлост побегла са земље на небо и jедино нам одозго светли. Па, ипак, ми неjаки у свему, сада овако, jаки смо у нади и вери у скоро свануће дана. Захвалан сам лорду архиепископу Кентербериjском коjи ми jе омогућио да на свети Видовдан, овог лета Господњег 1916. године, у овоj прекрасноj цркви Светог Павла пред његовим Височанством, краљем Џорџем Петим, и наjугледниjим Енглезима могу да вам се обратим.

Господо и приjатељи! Цео дан jуче провео сам разгледаjући оваj величанствени храм коjи jе понос Енглеске и Хришћанства. Ја сам видио да jе он саграђен од наjскупоцениjег материjала донешеног из разних краjева империjе у коjоj сунце не залази. Видео сам да jе саграђен од гранита и мермера коjе су испирали таласи стотине мора и океана. И да jе украшен златом и драгим камењем донетим из наjскупоцениjих рудника Европе и Азиjе. И уверио сам се да се оваj храм с правом убраjа у jедно од архитектонских чуда света.

Но, господо и приjатељи! Ја долазим из jедне мале земље на Балкану у коjоj има jедан храм и већи, и лепши, и вредниjи, и светиjи од овогa храма. Таj храм се налази у српском граду Нишу и зове се Ћеле кула. Таj храм jе сазидан од лобања и костиjу мог народа, народа коjи пет векова стоjи као стамена брана Азиjатском мору на jужноj капиjи Европе.

А, кадa би све лобање и кости биле узидане, могао би се подићи храм триста метара висок, толико широк и дугачак, и сваки Србин би данас могао подићи руку и показати: ,,Ово jе глава мога деде, мога оца, мога брата, мога комшиjе, мога приjатеља, кума.“

Пет векова Србиjа лобањама и костима своjим брани Европу да би она живела срећно. Ми смо тупили нашим костима турске сабље и обарали дивље хорде коjе су срљале као планински вихор на Европу. И то, не за jедну децениjу, нити за jедно столеће, него за сва она столећа коjа леже између Рафаела и Шилера. За сва она бела и црвена столећа у коjима jе Европа вршила реформациjу вере, реформациjу науке, реформациjу политике, реформациjу рада, реформациjу целокупног живота. Речjу.

Када jе Европа вршила смело кориговање и богова и људи из прошлости и када jе пролазила кроз jедно чистилиште, телесно и духовно, ми смо као стрпљиви робови, ми смо се клали са неприjатељима њеним бранећи улаз у то чистилиште. И другом речjу. Док jе Европа постаjала Европом, ми смо били ограда њена, жива и непробоjна ограда, дивље трње око питоме руже.

На Видовдан 1389. године српски кнез Лазар са своjом храбром воjском стао jе на Косову Пољу, на браник Хришћанске Европе, и дао живот за одбрану Хришћанске културе. У то време Срба jе било колико и вас Енглеза. Данас их jе десет пута мање.

Де су? Изгинули бранећи Европу.

Сада jе време да Европа Србиjи врати таj дуг.

Стеван Мартиновић

Извор: https://jadovno.com/evropski-dug-srbiji/

Поделите са пријатељима:

Претплатите се на вести са www.gorasavina.com

15 авг, 2025

Можда бисте читали и следеће текстове:

Конкордат и смрт патријарха Варнаве

Конкордат и смрт патријарха Варнаве

Др. Ђоко Слијепчевић У фази сређивања својих унутрашњих прилика и у све непосреднијем суочавању са великим бројем проблема које је требало решавати, појавио...

Коментари и реакције

0 коментара

Prosledi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Издвајамо

Стара химна

Да не заборавимо Македонију…

Новости на сајту

Другари, да јавим да је доста порађено на сајту. Сада претрага књига ради и на ћирилици и на латиници. Књиге су много боље заведене и лакше је пронаћи оно што имамо у колекцији. Користили смо AI за обраду података књига. Поздрав.

Подржите наш рад

Ми ово радимо из љубави, међутим сервер, бекап и маркетинг нас коштају. Помозите нам да се што даље чујемо и покријемо неки трошак.

Претплата на вести

Претплатите се на вести са www.gorasavina.com

Најновије на форуму

Пројекти

Савино законоправило

Најважнији документ наше вере и историје.

Музеј Јасеновац

Документи, видео снимци и сведочанства.

ПДФ библиотека

Преко 500 ПДФ књига које можете читати и претраживати.

Treзор-магазин

Текстови, књиге и расправе о нашој историји.

Зоографи

Дигитална рестаурација икона и фресака.

Интернет адресар

Српски интернет адресар

Википедија ратници

Борба за очување историје на Википедији.

Ако вам треба сајт

Подржавамо

Twitter!

Где је сахрањен Скендербег? Данас историја каже да је сахрањен као католик. Међутим, истина је да је сахрањен у православној цркви св. Николе у тврђави изнад Љеша 1468. године.

Турци су цркву претворили у џамију а Скендербегове кости носили као амајлије.

Касније Италија и…

Load More