Милунка Савић „Дуга”, посебно издање „Солунци”

„Учествовала сам у многим биткама, али ми је најтеже било у Горничевској бици, половином септембра 1916. Мој Дру­ги пешадијски топлички пук, због јунаштва назван Гво­здени, био је код села Церова близу Горничева.

Бугари нас изненадише. Прво нападоше наше суседе Дунавце,њихове предстраже исекоше на комаде,па навалише на нас. Њихо­ви их официри потераше пиштољима у напад испред себе. Иду збуњени, пијани, љуљају се у ходу и певају своју химну, шуми Марица крвава док урлају „Уре, уре!”

Ми их пустимо ближе, па осусмо по њима брзом паљ­бом. Ту смо их страшно намлатили. Биле су гомиле лешева. Много ми се сажалило. У једном тренутку престала сам да гађам, нисам могла више да пуцам у пијане људе, грехота је. Ту сам, можда, душу огрешила, али морала сам, био је рат.

Знали смо у позадини да похватамо мачке и псе. За репове смо им везивали празне конзерве и после пола ноћи, када је најслађи сан, пуштали ка бугарским рововима уз паљбу плотуна. Звече оне конзерве у мраку, а Бугари мисле­ ћи да је напад, до зоре би уплашени бесомучно пузали.

Ми смо певали када су нас француске лађе пребацивале на Крф, а били смо живи лешеви. Француски морнари и официри плакали су слушајући нас, и говорили су: „Какав диван народ”! Певали смо када смо умирали на острву Крфу и Виду, певали смо када смо гинули на Солун­ ском фронту.

Када смо у рововима певали,Бугари би престали да пуцају.Зато смо ми народ који никада не може да пропадне.Волели су ме српски војници,поштовали,али и бојали. Можда ме зато нико од мојих ратних дру­гова није запросио.Мислили су да би ја,онако опасна у борби,била бомбаш и у браку.”

Милунка Савић „Дуга”, посебно издање „Солунци”, јануар 1985


Чланак је преписан од Милана Сремца, са Твитера:

Поделите са пријатељима:

Претплатите се на вести са www.gorasavina.com

2 феб, 2022

Можда бисте читали и следеће текстове:

Eвропски дуг Србији

Eвропски дуг Србији

Речи Николаjа Велимировића изречене у Лондону 1916. године и данас одзвањаjу гласно и говоре много У тешким временима ауторитети постаjу ослонац. У њима...

Конкордат и смрт патријарха Варнаве

Конкордат и смрт патријарха Варнаве

Др. Ђоко Слијепчевић У фази сређивања својих унутрашњих прилика и у све непосреднијем суочавању са великим бројем проблема које је требало решавати, појавио...

Коментари и реакције

0 коментара

Prosledi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Издвајамо

Стара химна

Да не заборавимо Македонију…

Новости на сајту

Другари, да јавим да је доста порађено на сајту. Сада претрага књига ради и на ћирилици и на латиници. Књиге су много боље заведене и лакше је пронаћи оно што имамо у колекцији. Користили смо AI за обраду података књига. Поздрав.

Подржите наш рад

Ми ово радимо из љубави, међутим сервер, бекап и маркетинг нас коштају. Помозите нам да се што даље чујемо и покријемо неки трошак.

Претплата на вести

Претплатите се на вести са www.gorasavina.com

Најновије на форуму

Пројекти

Савино законоправило

Најважнији документ наше вере и историје.

Музеј Јасеновац

Документи, видео снимци и сведочанства.

ПДФ библиотека

Преко 500 ПДФ књига које можете читати и претраживати.

Treзор-магазин

Текстови, књиге и расправе о нашој историји.

Зоографи

Дигитална рестаурација икона и фресака.

Интернет адресар

Српски интернет адресар

Википедија ратници

Борба за очување историје на Википедији.

Ако вам треба сајт

Подржавамо

Twitter!

Где је сахрањен Скендербег? Данас историја каже да је сахрањен као католик. Међутим, истина је да је сахрањен у православној цркви св. Николе у тврђави изнад Љеша 1468. године.

Турци су цркву претворили у џамију а Скендербегове кости носили као амајлије.

Касније Италија и…

Load More