НДХ – Независна држава Хрватска

Независна Држава Хрватска (скраћено НДХ, понекад и као НД Хрватска) је била фашистичка квислиншка (марионетска) држава основана на делу окупиране Краљевине Југославије, која је уз помоћ Хитлерове Немачке постојала под вођством усташког режима од 1941. до 1945.

НДХ је у историји остала забележена по зверствима и геноциду које су припадници режима чинили над Србима, Јеврејима и Ромима, као и Хрватима неистомишљеницима, претежно комунистима.

НДХ управљали су Анте Павелић и његов усташки покрет основан 1931. или почетком 1932. који је био организација слична нацистима у Немачкој и фашистима у Италији.

Усташки покрет је настао уз помоћ фашистичке Италије, која је обезбеђивала центре за обуку, финансијску и политичку помоћ.

Подршка је долазила и од присталица Хрватске странке права, коју је основао Анте Старчевић крајем 19. века. Основни план усташа био је да НДХ припадне само Хрватима како је то рекао један од њихових водећих представника Милован Жанић.

У НДХ Срби су чинили око 30% становништва и према томе требали су имати доста земље, имовине и политичког утицаја, али да би НДХ припала само Хрватима морала се од Срба отети имовина и политички утицај на територији која је предата НДХ 1941. године.

Неписани план усташа како ће то бити учињено изрекао је јавно министар у НДХ Миле Будак:

„Један део Срба побићемо, други део ћемо протерати, а остале ћемо превести у католичку веру и тако претворити у Хрвате.“

На територији НДХ су основани концентрациони логори, од којих је најпознатији био Логор у Јасеновцу.

Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској

Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској био је систематски прогон са циљем истребљења Срба који је током Другог светског рата починио фашистички усташки режим нацистичко-немачке марионетске државе познате као Независна Држава Хрватска (НДХ) између 1941. и 1945. године. Извођена је кроз егзекуције у логорима смрти, као и кроз масовна убиства, етничко чишћење, депортације, присилне конверзије и ратна силовања. Овај геноцид је извршен истовремено са Холокаустом у НДХ као и геноцидом над Ромима, комбиновањем нацистичке расне политике са крајњим циљем стварања етнички чисте Велике Хрватске.

Идеолошка основа усташтва сеже у 19. век. Неколико хрватских националиста и интелектуалаца успоставило је теорије о Србима као инфериорној раси. Наслеђе из Првог светског рата, као и противљење групе националиста уједињењу у заједничку државу Јужних Словена, утицало је на етничке тензије у новоформираној Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (од 1929. Краљевина Југославија). Шестојануарска диктатура и међуетнички односи 1920-их и 1930-их резултирали су успоном шовинистичких и екстремно десничарских покрета. То је кулминирало успоном усташа, ултранационалистичке, односно шовинистичке и терористичке организације коју је основао Анте Павелић. Покрет је финансијски и идеолошки подржавао Бенито Мусолини, а учествовао је у убиству краља Александра I Карађорђевића.

Након инвазије Сила Осовине на Југославију у априлу 1941, успостављена је фашистичка, марионетска држава позната као Независна Држава Хрватска (НДХ), која се састојала од комплетних територија данашње Хрватске и Босне и Херцеговине, као и делова данашње Србије, Црне Горе и Словеније, којима су владале усташе. Усташки циљ је био стварање етнички хомогене Велике Хрватске елиминацијом свих нехрвата, при чему су Срби били примарна мета, али и Јевреји, Роми и политички неистомишљеници. Почињени су масакри великих размера и изграђени концентрациони логори, од којих је највећи био Јасеновац, познат по високој стопи смртности и варварским, антихуманим и монструозним поступцима који су се у њему дешавали. Штавише, НДХ је била једина марионетска држава Осовине која је успоставила концентрационе логоре смрти, посебно за децу. Режим је систематски убио преко 500.000 Срба. Протерано је 300.000 Срба, док је још најмање 200.000 присилно покатоличено, од којих је већина деконвертована после рата.

Сразмерно броју становника, НДХ је била један од најсмртоноснијих европских режима који је спровео кампању једног од најсмортоноснијих геноцида икада.

Миле Будак, Никола Мандић, Андрија Артуковић и други високи функционери НДХ, након рата су осуђени за ратне злочине од нових југословенских власти. Команданти концентрационих логора Љубо Милош и Мирослав Филиповић ухваћени су и стрељани, док је надбискуп и кардинал хрватске католичке цркве, Алојзије Степинац, проглашен кривим за присилнe конверзије. Многи други су побегли, укључујући и врховног поглавара Анту Павелића, највише у Латинску Америку. Геноцид није на одговарајући начин истраживан након рата, јер послератна југословенска влада није охрабривала независне научнике из забринутости да ће етничке тензије дестабилизовати нови комунистички режим. Србија обележава 22. априла државни празник посвећен жртвама геноцида и фашизма, док Хрватска одржава званичну комеморацију на Спомен-подручју Јасеновац.